OOSLFS Laza Lazarevic

 Član 3.

Promeniti tako da glasi:

„Zaposleni je dužan da čuva dostojanstvo svoje struke,  kao i ugled i dostojanstvo zdravstvene ustanove”.

Član 6.

Umesto fraze „nedopustivo je” , upotrebiti frazu „ne preporučuje se”.

Dodati stav 2 da glasi:

„Zaposleni ima pravo da na stručnom sastanku unutar institucije  pokrene pitanje poverenja rukovodstvu zdravstvene ustanove”.

Dodati stav 3 da glasi:

„Zaposleni nesme ni na koji način biti kažnjen zbog stava iznetog na službenim sastancima koji se organizuju u zdravstvenoj ustanovi”.

Član 8.

Stav 1, alineja 4, nakon reči „isključivo” brisati reč „rukovodeća”, a iza fraze „lica koja ovlasti direktor zdravstvene ustanove”, dodati frazu „uz saglasnost upravnog odbora i kolegijuma”.

Član 10.

U alineji 2 iza fraze „ kao i da se upoznaje sa novim postupcima i procedurama u oblasti kojom se bavi”, dodati :

” i u tome mora imati podršku rukovodstva ustanove”.

Član 17.

Izmeniti da glasi:

„U komunikaciji sa pacijentima zaposleni mora da koristi tonalitet i način obraćanja primeren svojoj službenoj dužnosti, sa pružanjem maksimuma informacija bez upuštanja u verbalnu raspravu”.

Član 19.

U alineji 3 iza fraze „zaposleni je dužan da pacijenta ljubazno i argumentovano” dodati  frazu „pokuša da”.

Član 24.

U stavu 2, umesto reči „opterećuje”, upotrebiti reč: „upoznaje sa”.

Na kraju stava 2 dodati: „osim ako je to neophodno radi efikasnije organizacije službe”.

Član 27.

Na kraju rečenice brisati reč  „lojalnost”, da glasi:

„Svi zaposleni treba da se međusobno pomažu u obavljanju poslova i da u svim prilikama iskazuju međusobnu solidarnost”.

Član 29.

Umesto fraze „zabranjeni su”, upotrebiti frazu „nepoželjni su”.

Član 37.

Ispred reči „radom”, dodati reč „stručnošću”, a ispred reči „ponašanjem”, dodati frazu „moralnim vrednostima i “.

Član 41.

U alineji 1, reč „autoritativno”, zameniti rečju „argumentovano”.

Član 50.

Na kraju rečenice dodati „osim ako to okolnosti isključivo zahtevaju”.

Član 51.

U stavu 2: U poslovnoj komunikaciji ne treba koristiti neformalne izraze, sleng, imitacije”, brisati ceo tekst do kraja.

Član 53.

Na kraju stava 2, alineja 2, dodati „osim ukoliko to zahteva specifičnost službe radi uspostavljanja boljeg transfera”.

Član 54.

Na kraju stava dodati „osim ukoliko to zahteva specifičnost službe radi uspostavljanja boljeg transfera”.

Član 57.

U stavu 2, alineja 1, iza fraze „na poziv treba odgovoriti najkasnije nakon 2-3 zvonjenja”, dodati „osim ako to ne dozvoljava urgentnost službe”.

Član 63.

Na kraju rečenice dodati „osim ako to ne zahteva specifičnost službe”.

Napomena: pri pisanju kodeksa Ministarstvo se poziva na slične kodekse u zemljama EU.

Šta je različito:

• Prilikom zapošljavanja u zemljama EU, potpisuje se individualni ugovor koji sadrži precizne norme ponašanja unutar institucije u zavisnosti od njenog tipa, ugleda i značaja, ali i adekvatnu individualnu zaradu koja takve norme prati(o zaradi je nekulturno pričati ni unutar niti van institucije).
• Prilikom odabira rukovodećeg kadra za stručna pitanja, isključivo se radi dobrobiti institucije, ide na izbor afirmisanih i u Evropi/svetu priznatih stručnjaka koji imaju i spoljnji i unutrašnju autoritet, dok menadžmentom kuće bave za to osposobljeni stručnjaci.
• Nema isključivog upliva politike u izbor rukovodećeg stručnog kadra i postoji precizna hijerarhija zasnovana na autoritetu,a ne isključivo na funkcijama.
• Postoje precizni mehanizmi zaštite zaposlenih koji onemogućavaju da zbog javno iznetog stava unutar institucije na račun nečijeg stručnog rada, naučno istraživačkog rada ili rukovođenja, budete izloženi mobingu ili raskidu ugovora o radu.
• Postoje različiti načini gratifikacije i usmeravanja zaposlenih na pružanje maksimalne efikasnosti koji ne podrazumevaju prinudu, kao i mehanizmi redukcije stresa (plaćeni odmori, relaksacija, organizovani fitness, meditacija…).
• Postoje precizna pravila favorizacije talenata prema isključivim kriterijumima kvaliteta i njihovog usmeravanja put naučno istraživačkog rada, sa plaćenim razmenama, edukacijama i učešćima na stručnim skupovima i kongresima.

U Beogradu, 25.02.2008g.

Ispred Izvršnog odbora OOSLFS Laza Lazarević

Predsednik Dr Gorica Đokić Mijailović

Kolegijumu lekara Specijalne bolnice  „DR Laza Lazarević”

Direktoru bolnice

Upravnom odboru

Ministru zdravlja Republike Srbije

Primedbe na rad direktora Dragiše Ranđelovića

  Obaveštavamo Kolegijum da je direktor Ranđelović tužio petoro lekara ove bolnice zbog navodnog iznošenja neistina u javnim glasilima. Pošto pretpostavljamo da lekari ove bolnice to ne znaju, dužni smo da ih obavestimo o tome.

  Otkad je na funkciji direktora, dr Ranđelović se trudi da oteža rad jednom broju lekara ova ustanove i to tako što ih  otpušta bez  jasnih obrazloženja, premešta sa njihovih radnih mesta,izbacuje ih iz soba, smenjuje sa položaja dok su na godišnjim odmorima,

zakida im zarađena dežurstva, nikada ne daje objašnjenja načine isplata plata i na kraju ali možda i najvažnije, nestručno i ponižavajuće organizuje prisilnu hospitalizaciju kolege zaposlenog u ovoj bolnici.

Primer: Sa psihijatrijskim dodatkom bi lekari trebalo da imaju  20% veću platu nego lekari u drugim ustanovama, a imaju jedva jednaku ili manju platu nego drugi. Prema zaključku o osnovici za obračun i isplatu plata za zaposlene koji dolaze u neposredni kontakt sa pacijentima u psihijatrijskim ustanovama od marta 2007g. sa retroaktivnom primenom od januara 2007g.ista iznosi 2249,56 din. neto, a nama se tek od septembra meseca 2007g. isplaćuje vrednost boda od 2015,88 din.Nejasno je zašto se ne isplaćuje psihijatrijski dodatak porodiljama,zaposlenima kad su na bolovanju ili godišnjem odmoru.

Dr Ranđelović je ukinuo stručnu hijerarhiju, lekari sa titulama i afirmisani lekari su sklonjeni sa rukovodećih mesta, a na njihovo mesto su postavljeni tek svršeni specijalisti i neiskusni lekari, sužava stručne aktivnosti  tako što ih ne održava, sputava održavanje redovnih aktivnosti  jer, na primer,  neda ključ od sale  za održavanje grupne terapije, kontroliše poštu koja stiže pojedincima na adresu ustanove…

Dr Ranđelović je ispremeštao članove tima za porodičnu terapiju i time onemogućio rad ovog tima, onemogućio rad tima za veštačenja kanališući sudske predmete prema sopstvenom nahođenju i uz slanje dopisa sudovima u kojima tvrdi da stručnjaci iz njegove ustanove nisu stručni da obavljaju veštačenja, u sobu sa dokumentacijom i kompjuterom namenjenom veštačenjima je uselio socijalnog radnika- naravno, opet za vreme odmora članova tima za veštačenja, a najvažnije je što pri svemu ovome ne postoje rešenja niti ikakvi pisani tragovi nego samo usmeni nalozi po tipu:”Reko Rođa” i „Pitaj Rođu”, a stilom kojim se promene dešavaju je dominira agresija(imena stručnjaka i raspored rada sa vrata se cepaju ili prelepljuju).

  Simbolika je jasna, a počelo je nesimbolično, ogoljenim nasiljem nad podružnicom Srpskog lekarskog društva kada je dr Ranđelović rekao članovima da ne postoje i uz pomoć manjeg broja poslušnih i većeg broja lekara  koji je ćutao, izbrojao da je glasanjem desetak prisutnih postignuta većina od ukupnog broja od preko 30 da se izglasa novo rukovodstvo podružnice. Malo više od godinu danak kasnije , on je svoju zamenicu i predsednicu podružnice koju je sam postavio, otpustio sa posla pod nejasnim okolnostima. U međuvremenu, lekari iz podružnice koji „ ne postoje” nisu više bili na sastancima  niti su ikada bili obavešteni da li se sastanci srpskog lekarskog društva održavaju.

  U bolnici vlada paranidna atmosfera. Nema više slobodne komunikacije jer su ljudi izgubili poverenje jedni u durge, boje se glasina i „otkucavanja” direktoru. Nema više ni stručne saradnje. Ne možete više zamoliti za prijem u bolnicu u osetljivim socijalno- psihijatrijskim stanjima i problemima.  U suženim kriterijumima za prijem, bolnica se vratila 100 godina unatrag. Prima samo psihotične, a sve drugo što je još neodređeno i nedefinisano, to ostavljamo drugima, da dijagnostikuju, rade i uče, a mi ćemo kao lekari drugog reda da primamo ono što su drugi već sažvakali. To je razlog što se bolnica vraća svom stigmatizovanom stanju koga je počela da se tu skoro oslobađa. Ponovo ojačava tvrdnja, nažalost, naročito u stručnimm krugovima:”Ti si za Lazu, ne za ovu našu („finu”) ustanovu!”

Dodajemo:

Direktor je postavio koordinatore za edukacije koji su neiskusni lekari.

Nije jasna upravna struktura bolnice. Nema rešenja i dokumenata, ali ima glasina da su neki ljudi postavljeni na mesta zamenika direktora

  Ljudi na rukovodećim mestima su ili neiskusni ili nemaju odgovarajuće kvalifikacije.

  Novi statut je , valjda, usvojen. Ono što je tamo pisalo, ne sprovodi se. Umesto da se razvija, bolnica se polako degradira i to najopasniji način počevši od trovanja odnosa, opštim nepoverenjem i uspostavljanjem autokratske vlasti.

  Da objasnimo: razlog za obraćanje javnosti više od dvadeset lekara u julu prošle godine bio je oduzimanje novca zarađenog na dežurstvima.

  Do toga je došlo posle, prema direktoru, grešaka u obračunu dežustava koje je on, istini za volju, potpisao kao ispravne. Onda je za svoju grešku, dakle, za nešto što je potpisao, kaznio lekare kao da je to njihova greška.

   Lekari su se žalili direktoru, a on to nije hteo da čuje.

  Počeo je da premešta doktore sa njihovih radnih mesta, gasio je odeljenja i službe prema sopstvenom nahođenju,a bez stručnog opravdanja, smenio je načelnike dr Abramović i dr Ćuk sa njihovih položaja, kasnije je i otpustio dr Ćuk.

 Radi samozaštite, osnovali smo sindikat , podružnicu, lekara , stomatologa i farmaceuta.

 Onda smo izneli problem u medijima jer, u to vreme, nije bilo upravnog odbora niti ministra na vlasti.

  Zašto mediji?

Da budemo jasni: pozicija direktora je takva da se njegova velika moć gotovo ne može dodirnuti. Ako direktor nešto ne uradi pravilno, nemate kome da se žalite!

 Ne radi upravni odbor, ne radi komora, ne radi srpsko lekarsko društvo, ministra to ne interesuje.

  Uz žalbe na neopravdano oduzet novac, pojavile su se i druge primedbe, neke smo već izneli u ovom tekstu.

Da se vratimo na početak:

   Mi idemo na Sud da raspravljamo o pitanjima koje su u domenu rada direktora i koja se  mogu u stručnoj raspravi u samoj bolnici rešiti. .

  To je posledica  dugotrajnog remećenja odnosa i sejanja nepoverenja u bolnici.

To je posledica i nesposobnosti direktora da sa zaposlenima uspostavi komunikaciju na stručnim osnovama i uz poštovanje njihovog ljudskog dostojanstva i vrednosti.

   Zbog toga smatramo rukovođenje dr Ranđelovića neodgovarajućim i štetnim po ustanovu i zaposlene.

Izvršni odbor OOSLFS Laza Lazarevic

U Beogradu, 07.02.2008g.

Iz izvršnog odbora i članstva OOSLFS-a Laza Lazarević su iz ličnih razloga istupile Dr Tanja Račić i Dr Ana Nenadović. U Izvršni odbor je jednoglasno izabrana Mr sc med dr Radmila Ristić Dimitrijević.